01 Odustajem

Našli smo se opet kod nje, na par sati. Nekako sam bio u moodu da ono...odustajem. Opušteno... Rekao sam stoput što želim, i objasnio kako da to napravi. I uvjeravao, i molio, i bio dosadan. I napustio sam sve to da slijedim njenu priču, da ne budem loš učenik. Prestao sam inzistirati na seksu i orgazmu i blowjobu. Ičemu. Kao go with the flow, kaže "kada dođe znat ćeš što da radiš". Nije se desilo nijednom :) Štoviše, znam da voli da ju se grize za trapez, ugrizao sam ju i ostao joj je podljev. Otad mi je zabranjeno da je grizem uopće. Kada želim nešto ne usudim se, krenem pokret minimalno i smrznem se. Gledam u prazno..."znat ćeš što da radiš" teorija je testirana i nije istinita. I bilo mi je dosta. Došao sam sa stavom: evo me, sjedim tu. Šta bude bit će. A neće biti ništa. Pozdravili smo se, zagrlili, malo popričali o tome što ima kod nje, šta ima kod mene. Otišli smo na kauč. Sve kao inače. Kažem joj: imam poklon za tebe. Ali je potpuno seksualan. 100%. Meni neugodno biti seksualan. Ona kaže ajde, zaintrigirana. Okrenuo sam čokoladu naopako, da ne vidi odmah što je. Kada sam joj ju dao pokrio sam lice u sramu. Ona je okrene, ja gledam kroz prste, i nasmijala se. Čokolada je bila "seka". Nasmijala se. Malo smo pričali, mazio sam je, ona mene nije. Pao je koji kiss, i ljubio sam joj vrat. Škakljalo ju je. Rekao sam joj da neću više. Ona se i dalje malo plašila. Rekoh rekao sam ti da neću. Uživao sam u tome da mi vjeruje. Kaže da zna ali joj se tijelo ipak plaši. Pa je spustila rame. I onda sam joj samo dao pusu u vrat. I udaljio se. Gledam je u oči i kažem: e sad hoću! Odmah se zahihotala i digla rame čim sam krenuo na vrat. Škakljao sam je kod bubrega pa je instinktivno spustila rame i mogao sam joj na vrat brrrrr. Smijali smo se. Uzeo sam njenu ruku i stavio je na moju stvar. Nosio sam traperice, ali bio je odličan osjećaj. Zaslinio mi se kao nikad do tada. Ne znam zašto. Kako je stiskala i "miješala" meni je tako bilo uffff, super. Par puta sam rekao da bih da mi popuši, i par puta je izignorirala to. Klasika. Tu smo nekako završili sa druženjem. Rekla mi je da joj nakon mene dolazi moj stari prijatelj, kojeg sam slučajno otkrio da isto dolazi kod nje na terapije. Zadržali smo se duže, i dok smo se pozdravljali ona ga pozove (stajao je vani) kao "Pero, dođi, ovdje je netko koga znaš". I on dolazi. Imali smo neugodnu razmjenu jer se nismo vidjeli godinama, i bila je glupa situacija između nas (imao sam djevojku dok smo bili tinejdžeri, prekinuli smo i dva dana kasnije su oni krenuli zajedno i prestao je pričati sa mnom i širiti laži, ukratko.) Jovana je uživala u toj neugodnoj situaciji koju je stvorila. Kasnije mi je poslala poruku je li mi to smetalo. Rekoh da nije. Eto događaji. Uglavnom....pa nemam baš nešto za komentirati. To je to. Jasno je da je gotovo. Ja stalno, skoro godinu dana, govorim pomozi mi pomozi mi pomozi mi, i upućujem ju što i kako, a ona jednako uporno odbija i radi neke druge stvari, uporno mi pokušavajući prodati propagandu sa tih edukacija na koje ide. Mislim...hvala ti na dugačkim stručnim izrazima za mene. To mi je jako korisno...Zašto me ne možeš samo naučiti? Kao bivša "ovo staviš tu, nogu ovako, ovo onako." ili čak jednostavno najjednostavnije strašno jednostavno pitanje "Što bi ti? :)" Zbog toga sam odustao. Mjesecima tražim isto. Mjesecima....ništa. Ali ti si stručnjak, a ja sam poremećaj 1, poremećaj 2, poremećaj 3. Hvala ti na pomoći... I pustio sam to, nakon nekih mjesec-dva otkako smo krenuli s time. Ajde, neka me vodi "osjećaj". 90% slučajeva se stisnem i ne usudim, doslovno se smrznem u pokretu kao da držim gas i kočnicu u isto vrijeme. Plaši me taj osjećaj. Želja. A kada nešto i krenem, s njene strane bude da "ne osjeća to". Pa sam se ja morao pretvarati da izgledam nabrijano itd, kako bi ona osjećala. I od tog sam se umorio. Pitao sam se jel "ne može" ili "ne želi". Ali ti imaš seks u svom životu, dobar, smijala si se kada sam ti poklonio choker, kao da nije pravi, jako uživaš u dom / sub dinamici, sado mazo, i svakakve izvitoperenosti. Znači znaš i možeš. Iznad mene si, i to više redova veličine. Ali ništa se ne događa. Jedino objašnjenje je da ne želiš. Jebi se. Kad ja ne mogu :) Tužan sam što mi čak ni ti ne želiš pomoći... EDIT: I ljut. Jer ako provrtim tvoje riječi, kroz cijeli odnos, do samog početka, jasno je da je tebi bilo samo da isprobaš, novitet i da si si kul, "joj sad sam pristesisca". Evo prvi put je bilo kad sam ja požurivao testiranje za spolno prenosive bolesti da se stignemo naći onaj vikend. Ti si se nasmijala "haha ti stvarno želiš da se ovo desi što prije". Ja sam to tada otpilio kao nevažno, ali sada vidim da je bio tvoj ego. haha vidi me kakva sam faca, koliko lik jedva čeka da me ima. Bravo ja. Kul sam. I sada, kad ti više nisam zanimljiv, odbacila si me ko staru krpu. Čak si mi spominjala da trebam ići na nekakve radionice, ili druge "stručnjakinje" itd....ali TI ZNAŠ SVE O MENI!!! JEbote doživi. I ništa od toga ne koristiš.... Eto to za prvi put, ali ima još primjera gdje sada jasno vidim da nikada nije bilo poanta pomoći meni, nego sebi dokazati kako si kul što si seks učiteljica. I ima smisla da te ljuti kada se uplašim, umjesto da mi pomogneš. I ima smisla zašto si TI ta koja kritiku ne podnosi. Ja znam da ne valjam :)